Godinu dana piskaranja

I. obljetnica bloganja

Danas je godinu dana otkada sam napisala prvi post, Upoznajmo se čini mi se da je bio. Škicala sam okolo što drugi ljudi pišu pa sam i sama dobila ideju što želim tu pisati i kakvu priču želim ispričati. Kroz taj period od godinu dana štošta se izdogađalo, štošta sam s vama podijelila, bilo je i sreće, a bome bilo je i tuge. More tuge mi je obilježilo ovu godinu. Liječim se i pripremam za tu tužnu obljetnicu i radim, mahnito radim da lakše prebolim, da lakše prebrodim taj gubitak. Moj profesore, moj profesore, koliko ti meni nedostaješ. Kažu dan prođe, a godina nikako, okrenu se i godina i kao da je malo lakše, mrvicu. Bar da disati. Dobro je što sam se naučila ignorirati, što sam naučila sagledavati stvari iz stotina kutova pa je onda lakše, pa je onda prihvatljivije, sve onako kako si me ti naučio. Odem i ne mislim ili mrduckam stalno nešto, a iz svih tih mrduckanja izlazi svašta da ni sama ne znam koliko kreacija nisam realizirala dok je sve išlo kao po špagi i dok te nisam slušala. Okrene se sve, tjera te, gura i realizira u nekim neobičnim sferama, na nekim visokim vibracijama. I dobro je. Nevjerojatno uspješno i dobro. Možda se trud nekada i isplati, možda se rad prepozna i prizna. Neobično je to koliki su pomaci u ovoj godini i na mentalnoj i na duhovnoj razini. Koliko te takve teške situacije pretvore u bolju osobu. Možda su to sve Svemirovi razlozi, sada nakon tog nekog dugog perioda prepoznati sebe kao bolju osobu, tolerantniju, empatičniju. I što je najbitnije puno stvari sada mogu isprocesuirati koje do sada nisam mogla ni u najluđim snovima. Okrenulo se mnogo, a čega se najviše sjećam su postovi nekih blogera, neki komentari tamo nekih nepoznatih dragih ljudi. Dogodilo se inspirativno razmjenjivanje misli, emocija, filozofija i terapeutski učinak piskaranja i čitkaranja. Ni sama ne znam nabrojati sve pozitivne stvari ovog tipkanja. Nije mi prvi puta da se nečim zanesem i da odustajem, a ovo ne želim izgubiti. Želim nadograditi sebe, želim upoznati druge zanimljive ljude. Koliko samo divnih stvorenja, koliko inspirativnih priča, koliko osobenjaka dijele svoje natipkane misli, ponekad uobličene, ponekad suvisle, a ponekad ne. Zar je bitno? Nije, bitno je samo da se ta energija širi i prožima bilo čitajući, bilo tipkajući. A tko zna možda se nešto veliko i ovdje zakotrlja.

Hvala Vam dragi ljudi koji me čitate, koje ja čitam. Dobar smo tim, s tedencijom da budemo još bolji 😉

Samo nebo je granica

Fotografije su preuzete s http://www.pixabay.com

9 comments

  1. Dusooo, znaci nas dvije u svega nekolilo dana smo se upustile u ovu avanturu pisanja. WOW ❤
    Ima tu necegaaaa. Drago mi je da si ovdje i da dijelis svoje misli, razmisljanja, dogadjaje…
    Mnogo lijepih stvari, uspjehana svakom polju zelim. I mnogooo tekstova od kojih dah zastaje zelim. ❤ :*

    Liked by 1 person

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s